На улазу у Горњачку клисуру, на левој обали реке Млаве између Петровца и Жагубице, налази се манастир Горњак. На основу повеље која се ту чувала до Другог светског рата, сазнаје се да га је 1376/77–80. основао кнез Лазар, а да је први старешина био Григорије Синаит. Судећи по многобројним поменима у историјским изворима, у манастиру се живело без прекида. Турци су га спалили 1788. у знак одмазде, јер је тадашњи игуман Исаија Стевановић током аустротурског рата помагао аустријску страну. Прва велика обнова изведена је 1845. када је уз цркву дозидан трем са западне и јужне стране као и звоник над њим и када су поправљане манастирске зграде. Од средњовековних грађевина сачувале су се главна манастирска црква, посвећена Ваведењу и капела у пећини, посвећена св. Николи. Ваведењска црква има тролисну основу са куполом. Живопис је слабо очуван, горео је, а 1847. пресликао га је „молер“ Живко Павловић из Пожаревца. Капела Григорија Синаита Млађег, у стени, чува остатке фресака чије ликовне вредности немају одговарајућих аналогија и могу се широко датовати у крај XIV или у XV век. Од средине седамдесетих до краја осамдесетих година обављани су истраживачко-конзерваторски радови на цркви и капели. Нови конак подигнут је 1967.