Према предању, манастир са црквом посвећеном светим арханђелима Михаилу и Гаврилу код Панчева основао је деспот Стефан Лазаревић. Претпоставља се да је једна од шест повеља које је деспот Стефан издао разним манастирима 1405. и она повеља о оснивању Војловице, Најстарији писани помен налази се на крају прве странице Зборника Божидара Вуковића, штампаног у Венецији 1536–8. и гласи „Ја грешни јеромонах Партеније, игуман манастира Војловице, купио сам ову књигу... 7050. године од стварања света а 1542. године од рођења Христа“. Једнобродној црквеној грађевини са полукружном олтарском апсидом, правоугаоним певничким просторима, осмостраним кубетом над наосом и слепим кубетом над припратом, дозидана је још једна припрата 1752. за време игумана Пајсија Милутиновића. Приликом изградње високог барокног звоника са делом нове припрате 1836. западни зид Пајсијеве припрате је уклоњен. Барокном изгледу цркве, поред карактеристичног звоника, доприноси и низ полукружних аркада на стубићима изнад кордонског венца на Пајсијевој припрати. Крајем XVIII века, за време игумана Јоаникија Миљковића, изграђени су конаци, осликани унутрашњи зидови храма и начињен високи барокни иконостас, коме се као аутор помиње молер Аксентије из Панчева. У периоду од 1964. до 1987. манастир је био неактиван због окружења Рафинеријом нафте Панчево. Обнова и реконструкција, започете 1987. и завршене 1991, удахнуле су му живот. Током 1999. изведени су санациони радови на архитектури конака.