Тачно време оснивања манастира у Бањи недалеко од Прибоја на Лиму није познато. Први пут се помиње у Студеничком типику с почетка XIII века, када је његов игуман учествовао у избору студеничког игумана са још шест старешина најугледнијих српских манастира. Седиште Дабарске епископије постаје 1220. На месту старије култне грађевине краљ Стефан Дечански 1329. подиже данашњу цркву, која је око 1570, за време патријарха Макарија Соколовића, претрпела опсежну обнову. Манастирски комплекс сачињавају велика црква Св. Николе, параклис Богородичиног успења, дозидан уз јужни зид велике цркве, и темељи цркве Св. Илије. Црква Св. Николе има основу у облику уписаног крста, са полукружном апсидом и две полукружне нише на истоку, припратом и пространим отвореним тремом на западу. Средишњи простор наоса и припрате надвишују две куполе, које свој изглед дугују обнови с почетка XX века. У олтару и наосу су сачувана два слоја живописа – старији из XIV века и млађи из XVI века који га понавља иконографски и стилски. У припрати постоји само слој живописа из XVI века. Из времена друге обнове потичу и фрагменти живописа сачувани на западној фасади. О непрекинутом значају манастира сведоче како гробови најугледнијих властеоских породица из времена владавине цара Душана и цара Уроша, откривени у храму и око њега, као и драгоцени богослужбени предмети из ризничке збирке. Археолошка истраживања са прекидима трају од 1972. до данас.