Црква скромних димензија, подигнута је 16. веку, а обновљена и живописана 1867. године, конципирана је као једнобродни храм без куполе, засведен полуобличастим сводом. На западној страни проширена је малим отвореним тремом, у виду егзонартекса, са широким луком над улазом. Зидана звонара квадратне основе одвојена је од храма. Цркву је живописао зограф Василије Крстић из села Галичника, потомак чувене зографске породице Ђиноски из дебарске нахије. Сликарство изражене техничке рутине, дефинисаног уметничког програма и осећаја за декоративност, указује на могућност да је као предложак за сликање послужио један од многобројних преписа светогорске Ерминије, коју су почетком 19. века редовно користиле угледне македонске зографске породице. У цркви је чувано неколико икона и богослужбених предмета насталих у периоду од 14. до 19. века..