Импозантне рушевине манастира и испоснице у којој је, највероватније почетком XIII века, сахрањен домаћи пустиножитељ Петар Коришки, налазе се источно од Призрена, у близини села Корише. Најстарији део целине представља делимично обрађено природно удубљење у стени са остацима фресака из око 1220. Одликује их светао колорит употпуњен сигурним цртежом као и особена иконографија која сведочи о гробном карактеру светилишта. Крајем XIII или почетком XIV века на уском платоу испред пећине сазидана је црква чији је јужни зид био ослоњен на аркаде и масивне ступце који су остали најупечатљивији део комплекса. Од самог храма се ништа није очувало; његови северни зид чинила је стена на којој се назиру фрагменти живописа, истовремени са другим слојем фресака у испосници. Тешко оштећено сликарство настало око 1350. не дозвољава јасније сагледавање његових стилских карактеристика. Скученост простора условила је смештај трпезарије, монашких ћелија и других економских просторија у једну вишеспратну грађевину постављену између стена северозападно од цркве. Потпадањем призренске области под турску власт ова монашка заједница је опустела, а мошти њеног оснивача пренете су 1572. у манастир Црну Реку. Археолошка испитивања и архитектонско-конзерваторски радови извршени су 1961. Непознато је садашње стање споменика.