Композитор и музички педагог Ференц Гал (1860–1906) почива на Бајском гробљу. Студирао је музику у Пешти. У Музичкој школи у Суботици постављен је за директора 1882. Био је диригент црквеног оркестра и хора и залагао се за развијање мушког хорског певања. Основао је 1898. Певачко друштво занатлија, а концерте је имао у Србији и Бугарској. Музичка дела која је компоновао извођена су и у Паризу и Берлину. Надгробни споменик, дело вајара Алберта Келера из 1906, синтеза је моделације сецесије и наглашеног значења симболизма. Над постаментом узглавља саркофага уздиже се постоље – ослонац стојећој женској фигури погнуте главе, која у рукама држи ловорове венце са по три траке. Тим церемонијално ритуалним ставом фигуре добијен је мистични облик естетизма. Ликовним решењем аутор изражава симболику – меланхолично присуство смрти и симбол вечности. Патетичност и напетост геста постигнуте су експресивношћу геометризованих облика, а илустрације музике схематичношћу, линеарном ритмичном стилизацијом. Рељеф моделације усклађен је са архитектуром волумена, чиме је постигнута монументалност као синтеза схематизоване стилизације старих ваневропских цивилизација (египатске, асирске, вавилонске) и сецесијске декоративности наглашене ритмом линеарних обриса и плошног рашчлањавања.