Фрањевачки самостан и црква посвећена св. Михајлу налазе се на месту суботичке тврђаве, подигнуте 1439. трудом Јанка Сибињанина, дуго једне од најважнијих стратегијских тачака у борби против Турака. Све до 1773. представљали су једину жупу у Суботици, што је одредило њихову улогу у историји читавог краја, посебно када су у питању католички верници. Црква је подигнута 1730, проширивањем капеле коју су 1695. основали фрањевци у великој дворани приземља суботичке куле. Остатак просторија претворен је 1716. у самостан. У њега се улази из подножја јужног торња цркве, саграђеног за време турске окупације. Састоји се од приземља и спрата који формирају простран атријум правоугаоне основе. Дуж оба нивоа пружају се ходници засведени сферним сводовима. Одсуство фасадне декорације уобичајено је за резиденцијалне објекте фрањевачког реда. Изузетак је кордонски венац који дели зидове на два дела. У самостану је отворена 1731. прва основна школа у Суботици, 1747. прва гимназија, а нешто касније и виша школа реторике и филозофије. Јака просветна делатност утицала је да се одлука цара Јосифа II о укидању фрањевачких самостана не примени. Рестаурација зидних слика у трпезарији изведена је 1995, а санациони радови на крову 1999.