Репрезентативна црквена грађевина, монументалних размера, саграђена је између 1781. и 1794. у центру Сремске Митровице. Изведена је у барокном маниру са елементима класицизма, посебно израженим у третирању декорације спољних зидова. Претрпела је велики број интервенција, од којих је прва била 1811. Том приликом је ангажован Марко Вујатовић да изреже иконостас (по угледу на фенечки или старобечејски) и мобилијар. Осликавање иконостаса и свода изнад њега поверено је 1815. Арси Теодоровићу. Скуп и препун наруџбина, Теодоровић је на митровачким иконама још једном потврдио свој реноме, створивши мирне, уздржане ликове светитеља, уобичајено уздржаног класицистичког колорита. Накнадне радове на олтарској прегради извели су Новак Радоњић 1857. и Јован Клаузен из Загреба 1891, који је својим ретушем умногоме променио њен првобитан изглед. Храм је једнобродне основе са пространом полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником уздигнутим над западним прочељем. Плитки пиластри завршени вишеструко профилисаним капителима рашчлањују грађевину по вертикали. Складност у декорацији фасада постигнута је наглашавањем хоризонталних венаца. Лучно засведен главни портал украшава пар полустубова и тимпанон у врху. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени 2005. године.