Црква у селу Засавици код Сремске Митровице саграђена је у неовизантијском стилу између 1894. и 1899. Пројектант храма био је Светозар Ивачковић, један од најталентованијих и најплоднијих градитеља црквених грађевина код Срба крајем XIX и почетком XX века. Студије архитектуре завршио је у Бечу 1884. код чувеног професора Теофила Ханзена. Идеал му је био остварење српског националног стила у црквеној уметности. На бројним пројектима и изведеним храмовима, спајајући битне одлике средњовековне српске архитектуре са савременом средњоевропском градитељском матрицом, остварио је карактеристично решење црквених грађевина кубичног стила, са прегледним унутрашњим простором и наглашеном куполом на пресеку кракова крста. Црква у Засавици има основу у облику триконхоса са споља петостраним а изнутра полукружним апсидама, покривеним петостраним шкољкама. Над централним делом је купола са октогоналним тамбуром. Звоник је подигнут над западним делом наоса. Улаз на западној страни наглашен је вестибилом са два стуба и двосливним кровом, док је изнад вестибила бифора са лучним отворима. Фасаде су по хоризонтали рашчлањене ниским соклом и низом конзолица испод поткровног венца. По вертикали тече низ пиластера и лезена. Прозорски отвори су уски и лучно завршени. На иконостасу се налазе престоне уконе Лазара Стајића, сликане вероватно између 1806. и 1808. Још две групе икона које се чувају у цркви дела су двојице непознатих сликара из друге половине XIX века.