english
Српска Православна црква Вазнесења
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
1940
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1195
Датум уписа у централни регистар
08.12.1995.
Редни број у локалном регистру
СК 8
Датум уписа у локални регистар
03.09.2007.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Зрењанин
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1910/49. од 21.11.1949. год,
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Сл. лист АПВ 28/91

Село Шурјан, у непосредној близини Јаше Томића, удаљено је од румунске границе непуна 2 km. Присилно католичење и помађаривање које су спроводиле локалне власти пограничног села Чавош на румунској страни, навело је српско становништво да 1783. пређе у села Војне границе Самош, Шурјан и Боку. Тада су становници Чавоша пренели иконе са свог иконостаса у Шурјан, чија је Вазнесењска црква у данашњем облику подигнута 1940. на месту старијих грађевина (прве из 1765. и друге из 1835). Све пренете иконе из румунског Чавоша (њих тридесетак) и два пара царских двери, настале у XVIII столећу, подељене су у три серије према стилским особеностима. Прва група припада кругу зографа око Недељка Поповића Шербана и све имају као оквир узану златну и црвену траку, а пресликане су делимично или потпуно. На њима је графицизам мање изражен, поједностављена је линија одеће, али чист колорит и солидна техника упућују на Шербана или његове сараднике. Другу серију чине иконе слабог сеоског мајстора, више етнографских него уметничких вредности. Целивајуће иконе чине трећу групу заједно са иконом св. Симеона и св. Саве Српског. Постоји још једна већа живописана дрвена плоча, вероватно део иконостаса, са фигурама пророка. Иако варирајући у квалитету, све иконе са иконостаса у Чавошу пренете у шурјановачку богомољу, остају у домену традиционалног зографског сликарства путујућих самоука.