Црква Св. Јована подигнута je до 1355. на старом гробљу изнад села Црколеза, код Истока на Косову. То је задужбина челника Радослава (у монаштву Јована), сахрањеног у унутрашњости богомоље. Помиње се 1395. у повељи монахиње Јевгеније (кнегиње Милице) којом се потврђује да су војвода Новак и жена му Видосава даривали цркву Св. Јована светогорском манастиру Св. Пантелејмона. Грађевина је типична сеоска једнобродна црква са припратом, полуобличасто засведена. Апсида је споља петострана, а на западној фасади је скромна розета изведена у равни зида. Сликарство из XIV века пресликано је 1672/73. новим слојем добро очуваног живописа који је извео Радул, наш најпознатији сликар друге половине XVII века, за време столовања патријарха Максима о чему сведочи фреско-натпис у јужном прозору. Посебно је занимљив дидактички детаљно приказан Страшни суд са мноштвом грешника који одговарају истом социјалном статусу као и верници/посетиоци који су се могли идентификовати са насликаним грешницима. Натписи су на народном језику, што није честа појава и представља посебну вредност ове фреско целине. Сачувано је осам икона и царске двери са старог иконостаса. У Црколезу се до 1955. године чувала изузетно вредна стара збирка рукописа на пергаменту и папиру од XIII до XVI века, која је премештена у дечанску ризницу. Живопис је конзервиран и рестауриран 1972–73. Од 1999. у цркви се налази неколико икона из оближњих разорених цркава.