Према Димитрију Руварцу, саграђена је 1761. Складних је пропорција, пречишћеног архитектонског украса и једноставне концепције простора, карактеристичних за прелазни барокно-класицистички стил. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником који се високо уздиже над западним прочељем. Плитки пиластри и вишеструко профилисан кровни венац рашчлањују фасаде, без посебног наглашавања главног улаза. Високу олтарску преграду, раскошно украшену резбаријом барокних и рокајних форми, осликао је 1772. Стефан Тенецки, оставивши свој потпис на престоним иконама, у доњим десним угловима. Сигуран цртеж укомпонован у вешто постављене ентеријере, богат колорит и смело третирање драперије присутни су на свим радовима арадског сликара, једног од најзначајнијих представника украјинског барока код Срба. Представу св. Тројице извео је 1843. Павле Чортановић. За израду икона на Богородичином трону ангажован је 1860. Константин Пантелић. Овом времену припадају и иконе са Архијерејског трона, као и јужне и северне двери, дела анонимних аутора. Конзерваторски радови изведени су 1969. и 1970, а током 2002. у порти је изграђен Светосавски дом.