На пола пута између Београда и Сремске Митровице налази се село Прхово где је у првој половини XIX века, на месту старијег храма, саграђена црква Св. Николе. Споља полукружна олтарска апсида, једва наглашени певнички простори и два травеја наоса чине основни део грађевине уз коју је, са западне стране, дозидан портик са четири ступца и лучно завршеним пролазима. Репрезентативно прочеље храма је у горњем делу затворено и на њему су нише које понављају полукружни облик прозора са бочних фасада, док се над западним фронтоном, који прати нагиб двосливног крова, уздиже звоник. Главни архитектонски мотив спољне декорације представљају плитки пиластри профилисаних стопа и капитела као и мотив геометријски орнаментисаног поља између кровног венца и прозорских односно слепих ниша. Иконостас првобитног прховског храма са сликама Димитрија Бачевића служио је почетком XIX века у новој цркви, да би 1832. био замењен вишеспратном конструкцијом дрворезбара Павла Бошњаковића, ученика карловачког мајстора Марка Вујатовића. Обиље украса биљног карактера уоквирује данас иконе румунског сликара Георгија Бојера из 1840, док се неколико сачуваних Бачевићевих икона из Прхова сада налазе у Галерији Матице српске у Новом Саду.