Подигнута је 1737–58. у духу српске традиционалне архитектуре са елементима барока. Једнобродна грађевина пресведена је полуобличастим сводом, а плитки правоугаони певнички простори са севера и југа стварају утисак слободног крста. Велика олтарска апсида, споља петострана, засведена је полукалотом. Припрату од наоса одвајају стубови међусобно спојени луковима. Куполу на десетостраном тамбуру и кубичном постољу, носе четири слободна ступца. Споља је украшена лименом капом у барокно-класицистичком духу. Фасаде цркве, зидане опеком и каменом, украшене су кордонским венцем и двоструким фризом неједнаких слепих аркада. Уз западно прочеље дозидан је средином XVIII века камени троспратни звоник са тремом и барокном капом. Првобитни иконостас (1753) као и живопис у полукалоти апсиде и своду наоса (1754) осликали су Јов Василијевич и Василије Остојић, покушавајући да споје традиционални православни иконопис са барокним колоритом и перспективом. Олтарска преграда, резбарски рад Марка Вујатовића (1797), декорисана је у барокном маниру, али наглашене симетрије блиске класицизму. Иконостас с краја XVIII века, готово рокајно прозрачног колорита, остварио је 1802. Стефан Гавриловић. Каменичка црква поседује и икону арханђела Михаила, рад Стеве Тодоровића (1856), која поред ликовних има и историјске вредности. Конзерваторско-рестаураторски радови вршени су на троновима и певницама у два маха, 1968–69. и 1994, а санациони радови на архитектури изведени су 1996. године.