Манастир Ковиљ са црквом посвећеном светим арханђелима Михаилу и Гаврилу, налази се у истоименом селу, источно од Новог Сада. Према легенди, основао га је свети Сава. Први писани помен о Ковиљу потиче из средине XVII века. Данашња црква, настала између 1741. и 1749, задужбина је Петра Андрејевића из Сремских Карловаца. Као главни неимари ангажовани су Федор Коста и Никола Крапић, са задатком да саграде цркву по угледу на Манасију. утицај српске средњовековне архитектуре на ковиљском храму је очигледан. Конципиран је као комбинација тробродне базилике и триконхоса. Четири стуба деле унутрашњи простор на три дела. Над средњим, највишим, уздижу се два осмострана кубета. Олтарске конхе и певнички простори, споља полигонални а изнутра полукружни, истих су висина. Фасаде су обрађене фрушкогорским каменом и украшене низом слепих аркада на конзолама. Прозорски отвори су у виду бифора. Са старом црквом, у пожару 1848, изгорео је и Чешљаров иконостас. Нови је резао Јован Кистнер, а осликао Аксентије Мародић. Опсежни конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури храма извођени су 2005. и 2006.