Тачна година изградње новокнежевачке цркве, складних пропорција и репрезентативног изгледа, није позната. Судећи према неокласицистичкој фасадној декорацији највероватније је подигнута почетком XIX века. Обновљена је 1853. Једнобродне је основе са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Над западним прочељем уздиже се звоник, фланкиран степенасто изведеним зидом забата. Два пара масивних стубова, постављених на постаменте, са архитравом и вишеструко профилисаним тимпаноном у врху наглашавају главни улаз, док су бочни портици нешто скромнији. Иконостасну преграду, богато украшену изрезбареним флоралним мотивима, осликао је 1807. Георгије Поповић, члан сликарске породице из Бечкерека. Солидно сликарско умеће Поповића уочљиво је и поред обнове иконостаса 1830, како је записано на Богородичином трону. Израда зидних слика 1848. приписује се Николи Алексићу.