Саградио га је 1857. Лајош Карачони на свом имању у Беодри (данас спојено са Новим Милошевом). Грађен је као репрезентативан резиденцијални објекат који својом просторном диспозицијом, волуменом и архитектонским решењем заузима доминантан положај у пространом парку. Архитектонски је обликован у доследно спроведеном класицистичком стилу. Издужене је правоугаоне основе и има приземље и спрат. Главна фасада је решавана симетрично, са плитким ризалитима на угловима грађевине који се завршавају тимпанонима. Средишњи део фасаде наглашен је дубоким тремом који у приземном делу носе ступци правоугаоног пресека, а на спратном делу коринтски стубови са архитравом, голим фризом и троугаоним тимпаноном. Хоризонталном поделом помоћу венца одвојено је приземље од спратног дела. Прозори су смештени у пољима између пиластера који у приземном делу имају јонске капителе и полукружне степенасте фронтоне, а на спратном коринтске капителе и праволинијски профилисане фронтоне на декоративним конзолама изнад прозора. У непосредној околини дворца, у склопу имања, налазе се помоћни економски објекти: коњушнице, магацини, штале и одељења за послугу, који заједно са главном зградом дворца чине архитектонски и стилски јединствен и добро усклађен комплекс. Конзерваторски радови рађени су 1980, 1985. и 1991.