english
Манастир Богородица Хвостанска
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
540/560
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1379
Основ за упис у регистар
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр. 370 од 10.7.1963.г. Закон о заштити споменика културе (Сл. гласник НРС бр. 51/59).
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 16/90

Богородица Хвостанска се налази у подножју Мокре планине, поред насеља Врела, 20 км северно од Пећи. Рановизантијском периоду припада тробродна базилика са нартексом, подигнута до средине 6. века. На њеним темељима сазидана је, у трећој деценији 13. века, црква посвећена Успењу Богородице, у којој је било седиште епископије. То је била једнобродна грађевина са куполом и олтарском апсидом изнутра полукружном, споља правоугаоном. Са северне и јужне стране нартекса налазиле су се две црквице - параклиси, које су споља биле замаскиране равном зиданом површином. Над њима су се уздизале две куле које су надвисивале куполу храма. Црква одговара облицима рашке архитектуре. Средином 14. века уз њу је дозидана једнобродна грађевина са полукружном апсидом са источне стране, засведена полуобличастим сводом. Хвостанска епископија је 1381. прерасла у митрополију. Друга половина 16. века је период процвата уметничке активности у манастиру, а последњи митрополит Виктор помиње се 1635. Највероватније у доба Велике сеобе 1690. Богородица Хвостанска је опустела и почела да пропада.