То је једна од ретких сачуваних барокних цркава из прве половине XVIII века у Војводини. Изграђена је 1746. као издужена једнобродна грађевина, са олтарском апсидом, споља и изнутра полукружном, правоугаоним певничким просторима и припратом над којом се уздиже високи барокни звоник. Фасадна декорација је, уобичајено, најразвијенија на западном прочељу. Композициона складност и уравнотеженост западне фасаде постигнуте су комбиновањем мирних линија пиластера, завршених вишеструко профилисаним капителима, слепих полукружних ниша, угаоних стубића и кордонског венца са заобљеним формама забата и богато профилисаног кровног венца. Од отмене строгости западне фасаде одудара изражено китњаста капа звоника. Декорација осталих фасадних површина, са доминантном вертикалном поделом, изведена је наизменично постављеним пиластрима и прозорским отворима са полукружним завршецима. Сликана декорација иконостасне преграде из 1815. рад је Георгија Поповића из Бечкерека, дугогодишњег сарадника познатијег и ученијег Димитрија Поповића. Аутора виртуозно изведене чипкасте резбе је непознат. Осликавање дела свода је поверено Александру Секулићу 1924. Мали иконостас са хора цркве, посвећен Преносу моштију св. Николе, дело је анонимног мајстора из XVIII века. Обимни радови на статичкој и конструктивној санацији цркве изведени су око 2000. године.