Црква, подигнута 1770, припада уобичајеном типу једнобродних грађевина насталих педесетак година након изгона Турака из Војводине. Иконостас из 1779. рад је Теодора Крачуна, најоригиналнијег српског барокног сликара, док је резбарија барокно рокајних форми рад непознатог мајстора из друге половине XVIII века. Развијени иконостас исликан је у шест зона, са 64 поља. У соклу су параболе, а у зони престоних икона царске двери са Благовестима и медаљонима св. Саве и Симеона, док су на бочним дверима ликови цара Уроша и кнеза Лазара. У низу престоних икона су арханђео Михаило, св. Никола, Богородица са Христом, Христос, св. ЈОван и арханђео Гаврило. У пољима изнад двери су Жртва Аврамова, Недремано око и Неопалима купина. По вертикали, изнад Недреманог ока, приказано је Крунисање Богородице. Следи апостолски низ, пророчки фриз и, у последњој зони, Христова страдања. Испод Распећа исписан је текст приложника са годином 1798. Иконостас је пресликан 1901.