Оба класицистичка дворца, у парковском окружењу, саграђена су за племићку породицу Стратимировић, једну од првих српских породица која је стекла племство у аустријској царевини. Крајем XIX века власници поседа постали су Дунђерски. Мањи, „Стари каштељ“ приземна је зграда на високом соклу, строго симетричне уличне фасаде, са средишним ризалитом завршеним троугластим тимпаноном. Прозори су украшени решеткама од кованог гвожђа. На дворишној страни је веранда правоугаоне основе, са лучним отворима. Већи дворац је добио данашњи изглед после рестаурације 1912. према пројекту архитекте Момчила Тапавице. Са уличне стране је зграда приземна, са дворишне спратна. Главном фасадом доминира уздигнут класицистички портик са степеништем, прилазним рампама и четири пара јонских стубова који носе архитрав и тимпанон. Изнад кровног венца је атика са орнаментисаним правоугаоним пољима и вазама на угловима. По три прозора бочно украшена су полурозетама са фигурама орлова. Са дворишне стране, изнад петоугаоног улазног трема озиданог пуним зидовима кружних отвора на бочним странама, на спрату је веранда петоугаоне основе, покривена петоделном куполом на канелираним стубовима. Са уличне стране су две велике зидане колске капије као и масивна дрвена капија са украсима од кованог гвожђа. Конзерваторски радови су делимично извођени 1977, 1988. и 1991–92.