Село Добрица у Банату саграђено је изнад северног обода Делиблатске пешчаре. Преображењска црква је једнобродна грађевина са звоником на западној страни, складних архитектонских облика. Од сродних грађевина издваја се по богатим плиткорељефним класицистичким мотивима. Црквена општина је предузела обнову иконостаса четрдесетих година XIX века, када су изведени резбарија и позлата. Не зна се ко је аутор класицистичке олтарске преграде, већ су позната само имена сликара Матеја Петровића и Арсе Стакића, златара из Новог Сада. Иконе је сликао Константин Данил од 1852. до 1855, а приписане су му и две иконе над певницама. Најзначајнији представник нашег сликарства бидермајера, Данил је био превасходно портретиста, па је и на иконама тежио индивидуализованим сентименталним ликовима, док је у други план стављао фигуру, покрет и композицију. Иконостас у Добрици не спада у његова најзначајнија дела црквеног сликарства, попут панчевачког или темишварског иконостаса, али, и поред тога, његово дело у Добрици представља вредан уметнички допринос. Целивајуће иконе радили су Данилови ученици Лазар Николић и Марко Завишић, највероватније истовремено кад је сликан и иконостас. Олтарски простор је 1807. украшен зидним сликама Ненада Ђуркина. У храму се чувају старе царске двери, слаб зографски рад друге половине XVIII века.